Комбинација која покрива готово целу таблу делује сигурно, али нула остаје ван свих спољних опклада, а сваки непокривен број носи цео улог. Кад се покрије тридесет бројева, погодак доноси мало, док промашај носи све жетоне одједном. Комбинације бројева не прате ни претходне окретаје: точак ништа не памти, па број који дуго изостаје нема већу шансу. Границе стола одређују и највећи улог по пољу, зато комбинација не може да се шири без краја.
Најбоље комбинације на рулету не постоје, јер свака стандардна опклада на европском точку без посебних правила има предност приређивача од два и седам десетих процента. Скуп више опклада има исту предност као свака од њих. Код примера са два туцета просечан губитак је два жетона на тридесет седам окретаја, колико и код сваке друге расподеле истог улога. Код америчког рулета са дуплом нулом предност се пење на 5,26 одсто. Комбинација помера распоред добитака, али не и њихов просек.
Што је више бројева покривено, то је погодак чешћи, а добитак по окретају је мањи. Два од три туцета са жетоном на сваком обухватају двадесет четири броја од тридесет седам. Када изађе број из једног од њих, тај туцет исплаћује два према један, а други жетон се губи, па је чиста зарада један жетон. Када падне број из трећег туцета или нула, пропадају оба жетона. Таква комбинација даје честе ситне добитке и ређе, али двоструке губитке улога.